|
|
ГОДИШЊИЦА СПЕЦИЈАЛНЕ АНТИТЕРОРИСТИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ МУП-а СРБИЈЕ
Испред њих страх, иза њих ужас
Наше момке обучавамо и од њих тражимо, пре свега, витештво у свакој акцији, каже командант САЈ-а пуковник Живко Трајковић. - Истакнути спортисти и репрезентативци у борилачким вештинама у строју. - У пратњи републичких функционера и обезбеђења амбасада и конзуларних представништава у иностранству
Борба против тероризма данас је актуелнија него икада. Скоро да нема државе која у својој војсци и полицији нема посебне и специјално оспособљене јединице за борбу против терориста. Од ове савремене пошасти није, нажалост, изузета ни Југославија. Терористичких акција било је и у СФРЈ, а њена наследница Савезна Република Југославија са тероризмом се највише суочила на Косову и Метохији почетком 1998. године.
Актуелна ситуација у земљи и нагли пораст тероризма у свету представљају све већу опасност по безбедност наше земље. Због тога борба против тероризма све више добија на значају и избија у први план одбрамбене политике Југославије. Због тога је тежиште развоја наших оружаних снага одбране већ одавно усмерено на оспособљавање јединица које се успешно могу супротставититероризму.
За борбу против терориста СР Југославија има осам специјалних јединица. Међу њима је и Специјална антитерористичка јединица (САЈ) МУП-а Србије, основана 18. децембра 1978. године, у оквиру Секретаријата унутрашњих послова Републике Србије. У протекле 23 године доживела је неколико трансформација. За време ратова на подручју бивше Југославије три идентичне јединице биле су стациониране у Београду (на Батајници), Новом Саду и Приштини. Током деведесетих година новосадска је трансформисана у Јединицу за специјалне операције (ЈСО) “црвене беретке”, док се приштинска “утопила” у београдску.
Добри или лоши момци
Специјална антитерористичка јединица МУП-а Србије била је протеклих година ангажована и на Косову и Метохији, што њени припадници сматрају логичним, јер је њихов главни задатак борба против тероризма. “Сајовци” не крију да су били на Косову, али сматрају да тамо ништа лоше нису учинили. Кажу да их Албанци могу памтити само као добре борце и оне који су помагали њиховим женама и деци у збеговима.
Насупрот овим тврдњама, има и оних који њихово ангажовање посебно на Косову доводе у сумњу и проглашавају их злочинцима. Мада их такве квалификације љуте, припадници ове јединице наглашавају да је сваки “сајовац” оптужен за ратне злочине спреман да оде у Хаг и докаже своју невиност.
- Специјална антитерористичка јединица данас егзистира као самостална у оквиру Ресора јавне безбедности МУП-а Србије - каже командант САЈ-а пуковник Живко Трајковић. - Више од 80 одсто наших припадника завршило је Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици, док део јединице попуњавамо спортистима и репрезентативцима у борилачким вештинама. Наши задаци су заштита безбедности Републике и њених грађана, нарочито приликом отмице авиона или возила, заробљавања талаца, постављања барикада, дејства диверзантско-терористичких и одметничких група и појединаца. Припадник остаје у јединици док испуњава задатке, а после тога наставља да ради у пратњи републичких функционера или у нашим амбасадама или конзуларним представништвима у иностранству. Али, највећи број остаје у јединици да обучава млађе колеге.
Припадници ове јединице носе црне униформе, којима је на десном рукаву застава Републике Србије а на левом велики знак САЈ-а. И беретке су црне боје. Имају најсавременије пешадијско наоружање за борбу против терориста у урбаним срединама, међу којима је наша најсавременија пушка калибра 5,56 мм, аутоматски пиштољ “хеклер” и остало аутоматско оружје. Ту је и друго оружје за ефикасну борбу, јер њихова акција треба да траје што краће, како би се максимално искористио ефекат изненађења.
За “сајовце”, као и за све остале припаднике специјалних јединица, прича се да им је кованица “испред њих страх, иза њих - ужас”. Командант Специјалне антитерористичке јединице пуковник Живко Трајковић покушава то да објасни:
- Ови момци су много пута били суочени са страхом, што је нормална појава пред полазак у непознато. Међутим, није то онај класичан страх, јер тога нема ни код једног нашег припадника. Све су то неустрашиви момци који ће поћи и у најризичније акције, више је то нека врста треме. Што се ужаса тиче... не знам... Питајте оне који тако квалификују акције које ми изведемо. Могу само да вам кажем да ми од наших момака тражимо, пре свега, витештво и тако их обучавамо и васпитавамо, а на то их подсећамо приликом поласка у сваку акцију. М. Б.
Концепт "тоталне прецизности"
Тест: САКО ТРГ Модели 22 и 42
Снајперке финског произвођача САКО, којима је опремљена и наша најелитнија јединица САЈ, на тесту функционисале без иједне слабости
Вест да је Специјална антитерористичка јединица МУП Србије (САЈ), недавно набавила нове снајперске пушке, стигла је до нас заједно са позивом да их практично испробамо у њиховој бази.
У разговору са одговорнима у јединици, сазнали смо да се САЈ за куповину ових пушака одлучио после серије најозбиљнијих тестова, многих познатијих светских модела (укључујући и тренутно најпопуларније европске пушке: Аццурацy Интернатионал АЕ и СИГ-Сауер ССГ 3000).
На крају закључено је да потребама и реномеу ове специјалне јединице, највише одговара снајперска пушка финског произвођача САКО, па је набављена извесна количина модела ТРГ 22 у калибру .308 Wин. и модела ТРГ 42 у калибрима .300 Wин. Маг. и .338 Лапуа Маг.
Сви примерци ових пушака опремљени су тренутно најбољом тактичком оптиком на тржишту, а то је последња генерација оптичког нишана Сцхмидт & Бендер 3-12x50 ПМ ИИ.
Искуство `зимског` рата
Зашто се САЈ определио баш за ове пушке, покушали смо да откријемо на њиховом стрелишту, заједно са припадницима јединице из Снајперског тима, који су се у међувремену прилично `сродили` са овим оружјем.
Снајперске пушке САКО ТРГ, у потпуности су прилагођене концепту `тоталне прецизности`, тако да до максимума испрате потребе далекометних стрелаца, што је последица озбиљног, деценијама дугог истраживања, али и примењивања искустава из финског `зимског` рата са СССР (1939-1940.). Тада су њихови снајперисти, нарочито у Карељинским шумама, Совјетима нанели страховите губитке. Финци су захваљујући ловачкој традицији, али и стрељачком умећу, жестоко уздрмали трупе СССР. Фински рекорд у броју потврђених снајперских погодака, преко 500, држи њихов национални херој Симо Хаyхе, пре него што је тешко рањен.
Пушке серије ТРГ нису нове на тржишту, али најновије варијанте, серије 22 и 42 у односу на претходне 21 и 41, носе одређене модификације у складу са захтевима тржишта. Све ово, није ништа ново и до детаља је познато свима, који се интересују за ову врсту оружја (али о каквом оружју је заиста реч, може да се види тек када се оно и практично испроба). За тест смо одабрали модел ТРГ 22, у стандардном средњем пушчаном калибру 7,62x51 НАТО (.308 Wинцхестер) и један примерак пушке ТРГ 42 у веома јаком, далекометном калибру .338 Лапуа Магнум. Једноставно, није било довољно времена да се посвети пуна пажња и трећој пушци ТРГ 42 у калибру .300 Wинцхестер Магнум. Модели ТРГ 22 и 42 разликују се само по калибру у коме су направљене и наравно, незнатно у димензијама, док су у свим механичким решењима идентичне. Већ на први поглед, пријатно нас је изненадило богатство додатне опреме, са којом се пушка испоручује. Пушке су фабрички спаковане у чврсте пластичне кофере испуњене сунђером, тако да су потпуно заштићене од било каквих механичких оштећења.
Брза и сигурна репетирка
Ова пушка конципирана је као репетирка, са обртно-чепним затварачем, развијеним из серије квалитетних ловачких карабина. Брави ротирањем чела затварача, са три испуста, постављена под углом од 120º, па је за одбрављивање потребно закретање ручице од само 60º. На овај начин добијен је изузетно сигуран механизам, са брзим радом и кратким вертикалним кораком ручице, што максимално олакшава и убрзава коришћење. На сандук са оваквим брављењем, постављена је ултра квалитетна хладно кована, целом дужином потпуно слободна цев, дужине од 660 до 690 мм у зависности од калибра, (тако да им је укупна дужина 1150/1200 мм, а маса без оптичког нишана и монтаже 4700/5100 г), кратко савршено окидање, кутијасти измењиви оквири, и масивни, синтетички потпуно подесиви кундак, чиме је заокружен концепт назван ТРГ.
Са њима се испоручује и платнена теренска футрола, од екстра издржљивог материјала цордуре, уз њих иде и комплетан прибор за чишћење и одржавање оружја, као и синтетички ремник. Сама пушка посебно је чудо, са сваког детаља оружја једноставно `зрачи` квалитет, а сваки и најмањи део беспрекорно је обрађен и финиширан. У САЈ определили су се за мат-црну стеалтх варијанту пушака, које су заштићене у потпуности фосфатизацијом, укључујући и детаље као што су тело затварача и обарач.
Пушке ТРГ направљене су тако да одговарају сваком стрелцу. Велики, у свим правцима подесиви кундак (кундак може да се подешава по дужини, углу и висини, а образина по висини и ширини), са израженим, анатомским пиштољским беспрекорно обликованим рукохватом, дозвољава апсолутно релаксирано коришћење пушке, за коју вам се, када је једном подесите, чини да је у потпуности направљена за вас. Велика кугла на крају ручице затварача дозвољава брзу манипулацију и препуњавање, а савршено обрађене површине сандука и затварача клизе без икаквог отпора и раде заиста савршено.
Посебно је важно да код пусака ТРГ сама игла није дугачка, као код пушака Маусер система, ни тешка, па је време њеног путовања до каписле, по окидању најмање могуће, тако да до опаљења долази у тренутку који сте ви одабрали, без икаквог одлагања, односно `психичке секунде`, која је веома често узрок промашаја код многих система, поготову ако је циљ на већој даљини.
Испред обарача, унутар самог браника обарача, налази се полуга кочнице, која се активира повлачењем уназад, а ослобађа гурањем унапред, кажипрстом који опаљује, без имало отпора. Испред браника обарача налази се полуга утврђивача оквира капацитета 10 метака код ТРГ 22 и пет код ТРГ 42, што је сасвим довољно за било који режим дејства. Испред се налази слободно плутајућа цев, без механичких нишана, повезана са усадником само преко сандука. Сам усадник са кундаком је дводелни и састоји се од унутрашњег, у коме лежи сандук од јаке дур-алумиунијумске легуре и спољашњег омотача од ливене пластике, без иједне оштре ивице. Оптички нишан монтира се сопственим носачем названим Сако Оптилоцк, који омогућава демонтажу без померања слике погодака. На монтажу се постављају прстенови носачи оптике, пречника 25,4, 30 или 34 мм који се испоручују са оружјем. Ради веће стабилности монтаже, на најновијим примерцима (као што су ови у САЈ), постављају се укупно три прстенаста носача и то два у предњем и један у задњем делу тубуса оптичког нишана. За монтажу је карактеристично да је у односу на осу цеви оружја постављена под углом од 0,5º, што омогућава лакшу ректификацију са могућношћу поправки од преко 30 МОА.
Савршено окидање
Оно што највише фасцинира код ових пушака је окидање. Обарач је могуће потпуно подесити и то по више основа. Пре свега, може да се позиционира напред или назад, како би био на идеалном растојању од прста стрелца. Затим, могуће је штеловање нагиба у односу на вертикалну осу лево и десно, може да се штелује дужина његовог хода при окидању и коначно, може да се подешава сила окидања. Тако добијате савршено, двостепено, јасно и одсечно, лако и веома брзо окидање, које на добар погодак утиче сигурно колико и укупни квалитет остатка пушке.
О оптичким нишанима Сцхмидт & Бендер 3-12x50 ПМ ИИ не би требало посебно говорити, осим да се ради о тренутно најбољој, оптици на тржишту, са тубусом од чак 34 мм, потпуно штелујућом паралаксом и микрометарским поправкама даљинара. Захваљујући овом последњем, иста оптика може да се користи са свим калибрима и свим дужинама цеви, без изузетака. О овим оптикама `Калибар` је својевремено писао, а подсећања ради наводимо да се ради са три врсте кончанице, од којих је САЈ изабрао Мил-Дот.
Фасцинантни резултати на тесту
Све ове приче о квалитету, удобности, прецизности немају пуно основа, уколико се не потврде у пракси. Пушку ТРГ 22 испробали смо са домаћом муницијом ППУ ФМЈ 165 грс, гађајући округлу белу налепницу, односно тачку пречника 20 мм, на картонској крем мети, удаљеној 200 м. Демонстрирајући своју вештину, снајпериста САЈ, протерао је пет метака кроз исту рупу, што је фасцинантно и говори да ова пушка заиста нема премца, по прецизности међу сличним пушкама на тржишту. Исту пушку испробао је и члан редакције, добивши притом групу широку око 10 мм, са две групе погодака у овом кругу, што је такође више него фасцинантан резултат, али пре свега говори о квалитету оружја. Наравно, са овим метком пушка тешка око 5,5 кг скоро и не региструје трзај и субјективни осећај може да се пореди са оним, код гађања малокалибарским оружјем. Осим масе оваквој стабилности оружја изузетно доприноси и гасна кочница, односно разбијач пламена наврнут на крају цеви. Ефикасности ове гасне кочнице, много боље може да се процени гађањем из пушке ТРГ 42 у веома јаком калибру .338 Лапуа Магнум, што смо одмах затим и учинили. Метак .338 Лапуа Магнум, са зрном од 16,2 грама има почетну брзину од око 899 м/с, и енергију од око 6548 Ј, на устима цеви, што га чини ефикасним снајперским метком и на даљинама од преко 1500 м. Направљен је 1983. од стране `Ресеарцх Армамент Цо.` у САД, на захтев америчке морнарице, али га је у фабричку производњу увела финска фабрика `Лапуа`, која је до данас остала једини произвођач.
На жалост, овај моћни метак испробали смо на даљини од само 300 м, јер то су дозвољавали услови стрелишта, али резултати су били интересантни. На овој даљини, снајперисти САЈ поново су протеривали све метке кроз исту рупу, незнатно ширу од калибра зрна, што је скоро немогуће извести са било којим оружјем и зрном у калибру .308 Wинцхестер.
Наравно, ми смо имали нешто слабију, одличну групу од 20 мм. Једном речју, пушка и оптика заиста су фасцинантни. Са оптималним увећањем 3-12 пута, кончаницу је могуће лако и мирно одржавати на одабраном циљу, оружје беспрекорно лежи у свим тачкама, а окидање је - савршено. Уз то и у страшном калибру .338 Лапуа Магнум, захваљујући веома ефикасној гасној кочници (која асиметричном конструкцијом онемогућава дизање прашине испред стрелца приликом опаљења), трзаја скоро да и нема и најлакше га је описати као онај код оружја у калибру .223 Ремингтон. Једино је пуцањ изузетно јак, може да се опише и као страшан.
Све у свему, као ретко када на неком тесту, једноставно били смо одушевљени. Упркос заиста великом напору, овим пушкама нисмо успели да нађемо слабу страну.
Борис ВОЈВОДИЋ
|
